Istorija POLISLAVA

11. oktobra 1997. godine, na Odseku za slavistiku Univerziteta u Konstancu, mladi lingvisti koji su se aktivno bavili izučavanjem slovenskih jezika, stvorili su grupu pod nazivom POLYSLAV. Od 9. do 11. oktobra održana je prva naučna konferencija pod tim nazivom. U njoj je učestvovalo 38 mladih naučnika iz Nemačke, Švajcarske, Poljske, Slovačke, Češke, Rusije i Bugarske. Inicijatori i organizatori konferencije su bili Bjorn Vimer (Univerzitet u Konstancu) i Markus Giger (Univerzitet u Cirihu). Cilj POLYSLAVA je bila stalna razmena informacija među naučnim radnicima koji govore nemački jezik, što je bila inovativna ideja. Ispitivanja u okviru POLISLAVA imaju evropski karakter u pravom značenju te reči, budući da, sa naše tačke gledišta, zahvaljujući nauci o slovenskim jezicima, POLISLAV pomaže da se premosti jaz između Istočne i Zapadne Evrope. Tako, tokom naučnih konferencija, učesnici koji potiču kako iz slovenskih zemalja, tako i sa teritorija nemačkog govornog područja, mogu bez problema da predstave svoja istraživanja, a ujedno i da saslušaju kritike drugih učesnika koja se odnose na njihovo izlaganje. Konferencija je učinila dostupnim niz materijala i rezultata istraživanja iz oblasti slovenske lingvistike. Počevši od prve konferencije održane 1997. godine u Konstancu, svake jeseni u različitim gradovima i državama Evrope, organizuju se susreti u kojima učestvuje oko 50 naučnih radnika. Takođe, svake godine se objavljuje i zbornik radova koji sadrži naučne referate, čiji su autori učesnici POLISLAVA. 2011. godine na plenarnom sastanku POLISLAVA na Univerzitetu Jana Amosa Komenskog u Pragu, učesnici konferencije su doneli odluku o stvaranju međunarodnog slavističkog društva POLISLAV kao nevladine organizacije (skraćeno POLISLAV NVO), koje je registrovano u Ministarstvu unutrašnjih poslova u Pragu. Suosnivači POLYSLAVA su bili Tatiana Loikova – Nasenko (Češka), Martina Tomancova (Nemačka) i Ana Mol (Švajcarska) Współzałożycielami POLYSLAVa byli Tatiana Loikova-Nasenko (Czechy), Martina Tomancová (Niemcy) oraz Anna Mel (Szwajcaria).